1816

Ovo je članak o godini 1816.

Godina 1816 (MDCCCXVI) bila je prijestupna godina koja počinje u ponedjeljak po gregorijanskom kalendaru odn. prijestupna godina koja počinje u subotu po 12 dana zaostajućem julijanskom kalendaru.

Milenijum:	2. milenijum
Vjekovi:	18. vijek – 19. vijek – 20. vijek
Decenija:	1780-e  1790-e  1800-e  – 1810-e –  1820-e  1830-e  1840-e
Godine:	1813 1814 1815 – 1816 – 1817 1818 1819

1816. po kalendarima

Gregorijanski	1816. (MDCCCXVI)
Ab urbe condita	2569.
Islamski	1231–1232.
Iranski	1194–1195.
Hebrejski	5576–5577.
Bizantski	7324–7325.
Koptski	1532–1533.
Hindu kalendari
• Vikram Samvat	1871–1872.
• Shaka Samvat	1738–1739.
• Kali Yuga	4917–4918.
Kineski
• Kontinualno	4452–4453.
• 60 godina	Yang Vatra Miš (od kineske Ng.)
Holocenski kalendar	11816.
Podrobnije: Kalendarska era

Usled prošlogodišnje erupcije Tambore u današnjoj Indoneziji, ovo je bila "godina bez leta" na severnoj hemisferi.

Događaji

Januar/Siječanj – Mart/Ožujak

• 6. 1. - Ruski car Aleksandar I. naređuje proterivanje jezuita iz St. Petersburga i Moskve.
• 7. 1. - Humphry Davy testira svoju lampu u jednom rudniku.
• januar - U Srbiju stižu fermani s Porte - nesigurne povlastice bez pomena samouprave; osam fermana poslato Marašli Ali-paši - Srbi u Beogradskom pašaluku dobijaju poluautonomiju.

• 8. 2. - Oslobođeni kmetovi u južnoj Estoniji (Livlandska gubernija).
• 21. 2. (9. 2. po j.k.) - Mladi ruski oficiri osnovali Savez spasa, prethodnicu Dekabrista.
• 20. 2. - Praizvedba Rossinijevog "Seviljskog berberina" u Rimu.
• 21. 2. - Venčanje nizozemskog princa Willema sa ruskom velikom kneginjom Anom Pavlovnom u St. Petersburgu.
• 22. 2. - Kolumbijski rat za nezavisnost - Španska rekonkvista Nove Granade: Španci porazili trupe Ujedinjenih Provincija Nove Granade, u maju ulaze u Bogotu.
• februar - Knez Miloš želi uspostaviti tajne veze sa Rusijom preko ruskog konzula u Bukureštu (i opet u oktobru).

• 1. 3. - Uredba o prihodima i uzimanjima vladika i popova u Srbiji.
• 4. 3. - Anglo-nepalski rat okončan ratifikacijom Sugauliskog ugovora: Nepal gubi trećinu teritorije, Britanci dobijaju pravo da regrutuju Gurke.
• 17. 3. - Élise je prvi parobrod koji je preplovio La Manš.
• 20. 3. - João VI je novi kralj Portugala, Brazila i Algarve (do 1826, od 1822. bez Brazila).
• 25. 3. - Friedrich Wilhelm je novi vojvoda Schleswig-Holstein-Sonderburg-Glücksburga, začetnik je loze koja obuhvata vladarske domove Danske, Grčke, Norveške i Ujedinjenog kraljevstva.

April/Travanj – Jun/Lipanj

• 10. 4. - Anglo-holandska flota na čelu sa lordom Exmouthom iznudila od tuniskog bega oslobođenje hrišćanskih robova, mir sa Pijemontom i Sicilijom i prestanak gusarenja - janičari zbog ovoga dižu neuspelu pobunu krajem meseca.
• 14. 4. - Minhenski ugovor je razrešenje spora između Austrije i Bavarske - Austrija dobija nazad teritorije, sem Berchtesgadena.
• 14 - 16. 4. - Bussina pobuna robova na britanskom Barbadosu.
• 23. 4. - Pod imenom Bathurst osnovan Banjul, glavni grad Gambije - sprečavanje trgovine robovima.
• 27. 4. - Lord Exmouth dobio od tripolitanskog paše oslobođenje hrišćanskih robova i mir sa Pijemontom i Dve Sicilije.

• proleće - Jovan Obrenović i Vujica Vulićević poslati u Carigrad da od Porte traže povlastice kao iz Ičkovog mira (1806).

† Petar Nikolajević Moler

• 2. 5. - Bitka kod Los Frailesa je pomorska pobeda patriota nad Špancima ispred Venecuele.
• ca. 5. 5. - U Beogradu na skupštini došlo do sukoba između kneza Miloša i nadziratelja Narodne kancelarije Petra Nikolajevića Molera - većina knezova fizički napala Molera, nakon čega je poslat u tamnicu i pogubljen od Marašli Ali-paše, pod pritiskom knezova; s njim je pogubljen i Radič Petrović, stari vojvoda iz Prvog ustanka. Za novog nadziratelja Kancelarije Miloš postavio svog pisara Dimitrija Đorđevića.
• 6. 5. - Španske trupe ušle u Bogotu, sledi pogubljenje stotinak istaknutih zvaničnika.

• 1. 6. - Ustanovljena Austrijska nacionalna banka.
• 1. 6. - José Gaspar Rodríguez de Francia zvani El Supremo proglašen doživotnim diktatorom Paragvaja (do 1840).
• 19. 6. - Bitka kod Seven Oaksa u Kanadi: pobeda Métisa iz Severozapadne kompanije nad Kompanijom Hadsonovog zaliva.
• 26. 6. - Ahenski sporazum Pruske i Nizozemske o podeli Moresneta: područje oko rudnika cinka postaje kondominijum dve zemlje (do 1920).
• 28. 6. - Ubijen vladika Melentije Nikšić, protivnik kneza Miloša.
• 29. 6. - Bitka kod Cuchilla del Tambo je odlučujuća i završna pobeda Španaca u Novoj Granadi (Kolumbiji - oslobodiće je Bolivar 1819.).

Jul/Srpanj – Septembar/Rujan

"Splav Meduze"

• 2. 7. - Francuski brod Méduse se nasukao uz obalu Mauretanije; sudbina ljudi na spasilačkom splavu će biti tema slike "Splav Meduze" (1819).
• 9. 7. - Tucumánski kongres proglašava nezavisnost Argentine od Španije.
• jul - Byron, Mary Wollstonecraft Shelley, Percy Shelley i Polidori pričaju jedni drugima priče tokom kišovitog leta u Villi Diodati blizu Ženevskog jezera: odatle će proisteći Frankenstein, or The Modern Prometeus Mary Shelley i Polidorijev The Vampyre.

Početni teritorij Kraljevine Ilirije

• 3. 8. - Ustanovljena habsburška Kraljevina Ilirija koja do 1822. obuhvata i Bansku Hrvatsku južno od Save (čemu se hrvatski staleži protive); glavni grad Ljubljana.
• 14. 8. - Velika Britanija i formalno anektirala južnoatlantska ostrva Tristan da Cunha.
• 19. 8. - Britanci vratili Javu Holandiji.
• 21. 8. (9. 8. po j.k.) - Joanis Kapodistrijas postaje ministar inostranih poslova Ruske carevine (do 1822).
• 24. 8. - Ugovor iz St. Louisa: Savet tri vatre (plemena Ottawa, Ojibwe i Potawatomi) daju zemlju za kanal Ilinoj-Mičigen.
• 27. 8. - Bombardovanje Alžira: anglo-holandska akcija za oslobođenje evropskih robova i kraj gusarenja.
• 28. 8. - Počinje Portugalsko-brazilska ofanziva Istočne Obale (Urugvaja) - rat traje do 1820, područje je deo Brazila do 1828.

• 13. 9. - Meksički rat za nezavisnost: republikanci zauzeli ostrvo Galveston, na čelo postavljen francuski gusar Louis-Michel Aury.

Oktobar/Listopad – Decembar/Prosinac

• 4. 10. - Britanski oficir James Hingston Tuckey umro istražujući reku Kongo.
• jesen - Novi ruski poslanik u Carigradu A.G. Stroganov zahteva od Porte da se do kraja izvrši Bukureški ugovor.
• jesen - Srpska učiteljska škola - Preparandija - premeštena iz Sent Andreje u Sombor (prva takva škola, osn. 1812).

• 7. 11. - Španci pobedili Meksikance u bici kod Cañada de Los Naranjos.
• 19. 11. - Totalno pomračenje Sunca, u sh. krajevima je prekriveno 85-90% diska.

• 4. 12. - Demokratski republikanac James Monroe pobedio na izborima za predsednika SAD sa 183 elektora prema 34 za federalistu Rufusa Kinga.
• 11. 12. - Indijana je postala 19. država SAD.
• 12. 12. - Kraljevine Sicilija i Napulj spojene pod Ferdinandom I u Kraljevinu dviju Sicilija (traje do 1861).
• 21. 12. - U Washingtonu osnovano Američko društvo za kolonizaciju s ciljem vraćanja crnaca u Afriku.

Kroz godinu

• Ugušena buna seljaka u Moslavini.
• Nastavlja se glad u Crnoj Gori.
• Brutalni obračun sa hajducima - knez Miloš naređuje da se iskopaju oči jednom uhvaćenom harambaši.
• Raško-prizrenski mitropolit Janićije dobio i Ohrid.
• Bosanski vezir Sulejman-paša Skopljak podiže Šarenu džamiju u Travniku.
• U Beču izašao prvi srpski almanah - "Zabavnik".
• Umro poglavica Zulua Senzangakhona kaJama, nasleđuje ga legitimni sin Sigujana kaSenzangakhona ali je ubrzo ubijen po volji Shaka Zulua, koji dolazi na vlast uz pomoć Dingiswaya, poglavice Mthethwi (Shaka vlada do 1828).
• Samuel Taylor Coleridge objavio ranije napisane pesme Christabel i Kubla Khan.
• Umro Ahmet Tosun-paša, sin egipatskog valije Muhamed Alija - ratovanje protiv arabijskih vahabita će nastaviti drugi sin Ibrahim Paša.
• Osnovana firma E. Remington and Sons, proizvodiće oružje i pisaće mašine.
• Nauka i tehnika:
  • René Laennec izmislio stetoskop.
  • Nicéphore Niépce počinje istraživanje heliografije, prethodnice fotografije.
  • Završena Göttingenska opservatorija.
  • Patentiran Stirlingov motor.

Rođenja

• 14. 1. - Antun Nemčić, književnik († 1849)
• 2. 2. - Mirko Bogović, književnik († 1893)
• 13. 3. - Đorđe Maletić, književnik († 1888)
• 29. 3. - Dalaj Lama X († 1837)
• 13. 4. - Đuro Agustinović, filolog i liječnik († 1870)
• 20. 4. - Bogoslav Šulek, hrvatski jezikoslovac († 1895)
• 21. 4. - Charlotte Brontë, književnica († 1855)
• 24. 5. - Emanuel Leutze, američki slikar njemačkoga podrijetla († 1868)
• 29. 5. - Ivan Kukuljević Sakcinski, povjesničar, književnik († 1889)
• 19. 6. - William H. Webb, brodograditelj i filantrop († 1899)
• 30. 6. - Richard Lindon, izmislio loptu za ragbi († 1887)
• 10. 7. - Dmitrij Miljutin, ruski maršal i ministar rata († 1912)
• 14. 7. - Arthur de Gobineau, teoretičar arijevstva († 1882)
• 21. 7. - Paul Julius Reuter, osnivač novinske agencije († 1899)
• 11. 9. - Carl Zeiss, osnivač istoimene firme († 1888)
• 13. 12. - Werner von Siemens, njemački elektrotehničar i izumitelj († 1892)

Smrti

• 20. 3. - Maria I Pobožna ili Luda, vladajuća kraljica Portugala (* 1734)
• maj - Petar Nikolajević Moler, srpski vojvoda
• maj - Radič Petrović, vojvoda iz Prvog ustanka (* 1738)
• 12. 6. - Pierre Augereau, bivši maršal Francuske (* 1757)
• 28. 6. - Melentije Nikšić, vladika
• 20. 7. - Gavrila Deržavin, ruski pesnik i državnik (* 1743)
• 4. 10. - James Hingston Tuckey, istraživač Afrike (* 1776)
• 8. 12. - Pavle Popović (sovjetnik), ratnik i diplomata
• ? - Ahmet Tosun-paša, sin egipatskog valije (* 1794)
• ? - Senzangakhona kaJama, poglavica Zulua (* ca. 1762)

Reference

Literatura

• Istorija srpskog naroda, knjiga 5, tom 1, SKZ Beograd 1981.