Рајац (Неготин)
- За остале употребе, погледајте Рајац (разврставање).
Рајац је насеље у Србији у општини Неготин у Борском округу. Према попису из 2002. било је 436 становника (према попису из 1991. било је 599 становника).
Рајац | |
---|---|
Основни подаци | |
Држава | Србија |
Управни округ | Борски |
Општина | Неготин |
Становништво | |
Становништво (2011) | 436 |
Густина становништва | 33,77 ст/km² |
Положај | |
Координате | 44°05′11″N 22°33′19″E / 44.0865°N 22.555333°E |
Временска зона | средњоевропска: UTC+1 |
Надморска висина | 80 m |
Површина | 12,91 km² |
Остали подаци | |
Поштански број | 19314 |
Позивни број | 019 |
Регистарска ознака | NG |
Координате: 44° 05′ 11" СГШ, 22° 33′ 19" ИГД
Рајац је виноградарско ратарско-сточарско сеоско насеље збијеног типа удаљено 22 km јужно од Неготина. Смештено је на просечно 80 метара надморске висине, на левој долинској страни Тимока, десне притоке Дунава. Северна географска ширина насеља је од 44° 05’ 19”, источна географска дужина 22° 33’ 32”, а површина атара 1.291 хектар. Од Неготина се до овог насеља може стићи директним асфалтним путем преко Вељкова и Рогљева.
Географске одлике uredi
Спада у стара српска насеља (расељена, па касније обновљена). Помиње су у време турске владавине (као насеље Орашац) 1530/31. године са 40 - 50 кућа и године 1586. са 18 кућа. Касније се помиње као „пусто насеље“ Рајаз (на Лангеровој карти почетком 18. века), а потом и као насељено место. Године 1846. имало је 135 кућа, а 1866. – 207 кућа. Данашње насеље обједињује две одвојене физиономске целине: Рајац (Село) главни део насеља са четири „мале“ (Горња, Мишићева, Самплетска и Камењарска) и Пивнице (Рајачке пивнице, сезонско насеље где се прерађује грожђе и држи вино и ракија) 2 km северно од центра насеља (сада значајан споменички комплекс — етно-парк).
У самом насељу су измећу два светска рата живеле следеће фамилије: Славковци (слава Ћирило и Методије), Самплети, Бировићи, Костићи, Видићи, Качари, Милићи или Пајкићи (слава св. Никола), Мишковци са Банковцима (слава Ђурђевдан), Рајковчићи, Дачићи, Пујкићи, Мишићи и Перићи (слава св. Врач), Лилкићи, Ивићи, Матићи, Рашићи, Пиплићи (слава св. Врач), Рајковчићи (слава св. Јован), Метровићи, Пајићи и Матићи (слава св. Јован), Савићи, Бабићи и Такићи (слава Ђурђевдан), Златковићи (слава св. Никола), Ружићи и Станојкићи (слава св. Арханђео), Ђукићи (слава св. Јован), Ђорићи, Јагодићи (Јанкићи, Јоцићи и Станићи), Миљковци или Здравковковићи (слава св. Никола), Гијоши, Цојкинци, Ранчићи, Дрндаревићи, Јагликићи или Стојчићи (слава св. Никола), Недељковићи и Чорбићи (слава Видовдан), Гадићи или Босићи (слава св. Јован), Галићи и Јоновићи (слава св. Параскева), Атанасковићи (Бркићи) и Јеремићи (слава св. Јован), Станисављевићи (слава св. Јован), Миловановићи (слава св. Василије), Стевановићи и Жикићи (слава св. Петка), Попићи (слава св. Петка), Милосављевићи (слава св. Трифун), Мариновци (слава св. Јован) и Њикуловићи (слава св. Параскева). Заветина насеља је Света Тројица.
Православни храм Вазнесења Господњег, чији дан је и црквена слава, подигнут је 1870. године.
Основна школа у насељу је почела са радом 1866. године. Школске 2006/2007. године је имала 130 ученика. Земљорадничка задруга у Рајцу је основана 1898. године (обновљена 1947. године као Земљорадничка виноградарска набавно-продајна задруга, а каснијим променама као општа земљорадничка задруга „Вино“ Рајац). Данас ради самостално под називом Земљорадничка задруга „Рајачке пивнице“. Сељачка радна задруга „Момчило Ранковић“ у Рајцу је радила од 1947. до 1955. године (престала са радом одлуком скупштине задругара). Електричну расвету Рајац добија 1948. године, Дом културе 1962. године, сеоски водовод 1978, асфалтни пут 1980, а телефонске везе са светом 1985. године.
Демографија uredi
Становништво Рајца је српско староседелачко и досељено. Године 1921. године Рајац је имао 327 кућа и 1.512 становника, 1948. - 331 кућу и 1.447 становника, а 2002. године 339 кућа. У иностранству из овог насеља 2007. године ради 21 становник (Немачка, Шведска, Аустрија).
У насељу Рајац живи 395 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 56,5 година (53,7 код мушкараца и 58,7 код жена). У насељу има 194 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 2,22.
Ово насеље је скоро потпуно насељено Србима (према попису из 2002. године), а у свим послератним пописима примећен је пад у броју становника.
|
|
|
м | ж | |||
? | 0 | 0 | ||
80+ | 10 | 42 | ||
75-79 | 14 | 21 | ||
70-74 | 22 | 37 | ||
65-69 | 25 | 22 | ||
60-64 | 21 | 31 | ||
55-59 | 10 | 11 | ||
50-54 | 17 | 13 | ||
45-49 | 15 | 10 | ||
40-44 | 10 | 6 | ||
35-39 | 7 | 10 | ||
30-34 | 7 | 4 | ||
25-29 | 2 | 10 | ||
20-24 | 6 | 8 | ||
15-19 | 6 | 6 | ||
10-14 | 9 | 10 | ||
5-9 | 4 | 4 | ||
0-4 | 3 | 3 | ||
просек | 53.7 | 58.7 |
|
|
Пол | Укупно | Неожењен/ Неудата |
Ожењен/ Удата |
Удовац/ Удовица |
Разведен/ Разведена |
Непознато |
---|---|---|---|---|---|---|
Мушки | 172 | 30 | 117 | 17 | 8 | - |
Женски | 231 | 19 | 115 | 82 | 15 | - |
Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија | Производња и снабдевање... | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
Мушки | 51 | 15 | - | - | 7 | - | 6 | 4 | - | 8 |
Женски | 33 | 20 | - | - | 1 | - | 2 | 3 | 2 | - |
Оба | 84 | 35 | - | - | 8 | - | 8 | 7 | 2 | 8 |
Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
Мушки | - | - | 3 | 4 | - | 1 | - | - | 3 | |
Женски | - | - | - | 2 | 2 | - | - | - | 1 | |
Оба | - | - | 3 | 6 | 2 | 1 | - | - | 4 |
Референце uredi
- ↑ Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7
- ↑ Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
- ↑ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9