Раниловић
Координате: 44° 23′ 30" СГШ, 20° 30′ 60" ИГД
Раниловић је насеље у Србији у општини Аранђеловац у Шумадијском округу. Према попису из 2011. било је 1462 становника.
Раниловић | |
---|---|
Основни подаци | |
Држава | Србија |
Управни округ | Шумадијски |
Општина | Аранђеловац |
Становништво | |
Становништво (2011) | 1462 |
Положај | |
Координате | 44°23′30″N 20°31′00″E / 44.391666°N 20.516666°E |
Временска зона | средњоевропска: UTC+1 |
Надморска висина | 201 m |
Остали подаци | |
Поштански број | 34302 |
Позивни број | 034 |
Регистарска ознака | AR |
Историја uredi
Село Раниловић је свакако старије. Прве писане помене о њему имамо из почетка 18. века. На карти из доба аустријске владавине (1718-1738. г) унето је ово село под именом Ranillovig. Сари људи причају, да Раниловић није одувек на данашњем место. Село је раније било у Мекотама одакле су преци данашњег становништва, да би се склонили од Турака, побегли у честар који се данас зове Старчевац. Причају да је на месту, на коме су општински суд и кафана, била велика бара. Предање, даље вели, да је тада село имало само ocам кућа и да су тада у село биле породице: Дејановићи, Спасојевићи, Вуковићи, Мијатовићи, Радовановићи и Скелеџићи.
Старије досељенике убрајају се: Ђиласовићи старином из Колашина, са којима су род Анђелковићи и Радовановићи; Биволџићи старином од Пирота; Трнавци који су дошли из крагујевачке Трнаве.
У Харачким списковима из почетка 19. века помиње се Раниловић као село које је припадако Катићевој кнежини. Године 1818. имало је 40, а 1822. г. 48 кућа. По попису из 1922. г. село је имало 291 кућу са 1482 становника. (подаци крајем 1921. године).[1][2]
Демографија uredi
У насељу Раниловић живи 1336 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 40,0 година (39,4 код мушкараца и 40,5 код жена). У насељу има 473 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 3,56.
Ово насеље је скоро у потпуности насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.
|
|
Етнички састав према попису из 2002.[4] | ||||
---|---|---|---|---|
Срби | 1.674 | 99,34% | ||
Црногорци | 3 | 0,17% | ||
Словенци | 2 | 0,11% | ||
Македонци | 2 | 0,11% | ||
Хрвати | 1 | 0,05% | ||
непознато | 2 | 0,11% |
м | ж | |||
? | 2 | 3 | ||
80+ | 11 | 16 | ||
75-79 | 25 | 37 | ||
70-74 | 56 | 63 | ||
65-69 | 52 | 54 | ||
60-64 | 40 | 42 | ||
55-59 | 24 | 42 | ||
50-54 | 67 | 50 | ||
45-49 | 83 | 73 | ||
40-44 | 71 | 53 | ||
35-39 | 41 | 44 | ||
30-34 | 53 | 51 | ||
25-29 | 59 | 53 | ||
20-24 | 52 | 55 | ||
15-19 | 69 | 66 | ||
10-14 | 41 | 52 | ||
5-9 | 52 | 49 | ||
0-4 | 41 | 43 | ||
просек | 39.4 | 40.5 |
|
|
Пол | Укупно | Неожењен/ Неудата |
Ожењен/ Удата |
Удовац/ Удовица |
Разведен/ Разведена |
Непознато |
---|---|---|---|---|---|---|
Мушки | 705 | 197 | 440 | 48 | 18 | 2 |
Женски | 702 | 110 | 442 | 139 | 10 | 1 |
Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија | Производња и снабдевање... | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
Мушки | 429 | 146 | - | 43 | 122 | 8 | 24 | 21 | 10 | 19 |
Женски | 276 | 172 | - | 5 | 47 | 3 | 1 | 13 | 8 | 2 |
Оба | 705 | 318 | - | 48 | 169 | 11 | 25 | 34 | 18 | 21 |
Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
Мушки | - | 10 | 5 | 3 | 8 | 1 | - | - | 9 | |
Женски | - | 1 | 1 | 6 | 13 | 2 | - | - | 2 | |
Оба | - | 11 | 6 | 9 | 21 | 3 | - | - | 11 |
Референце uredi
- ↑ Подаци су узети из: „Насеља“ књ.26 (др. Б. М. Дробњаковић. Косамј) и из „Летописа“ општине Раниловић, Бр.30.
- ↑ Литература „Летопис Подунавских места“(Беч 1998) период 1812 – 1935 г. Летописа, по предању, Подунавских места и обичаји настанак села ко су били Досењеници чиме се бавили мештани
- ↑ Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7
- ↑ Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
- ↑ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9
Литература uredi
- Извор Монографија Подунавске области 1812-1927. објавјено (1927 г.)„Напредак Панчево,,
- „Летопис“: Подунавска места и обичаји М. Марина (Беч 1999 г.). Летопис период 1812 – 2009 г. Саставио од Писаних трагова, Летописа, по предању места у Јужној Србији, места и обичаји настанак села ко су били Досељеници чиме се бавили мештани
- Напомена
У уводном делу аутор је дао кратак историјски преглед овог подручја од праисторијских времена до стварање државе Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Највећи прилог у овом делу чине ,»Летописи« и трудио се да не пропусти ниједну важну чињеницу у прошлости описиваних места.