Петница (Ваљево)
Za ostale upotrebe, v. Петница (razvrstavanje).
Петница је насељено место града Ваљева у Колубарском округу. Према попису из 2011. било је 697 становника.
-
село Петница - Црква Пресвете Богородице -
село Петница - панорама -
село Петница - панорама -
село Петница - панорама -
село Петница - панорама -
село Петница - панорама -
село Петница - панорама -
село Петница - панорама
| Петница | |
|---|---|
|
| |
| Основни подаци | |
| Држава |  Србија
|
| Управни округ | Колубарски |
| Град | Ваљево |
| Становништво | |
| Становништво (2011) | ▲ 697 |
| Положај | |
| Координате | 44°14′30″N 19°55′31″E / 44.241666°N 19.925166°E |
| Временска зона | средњоевропска: UTC+1 |
| Надморска висина | 236 m |
  Петница Петница (Srbije) | |
| Остали подаци | |
| Позивни број | 014 |
| Регистарска ознака | VA |
Координате: 44° 14′ 30" СГШ, 19° 55′ 31" ИГД
Историја uredi
Село Петница је веома старо. Прве породице су се у њега доселиле већ почетком 15. века. Најстарији познати писани документ је Петнички Псалтир из 1488. године који сведочи не само о постојању села Петница, већ и о манастиру и школи при њему. Манастир су Турци спалили и потпуно уништили у 18. веку, али и даље постоји црква, последњи пут обновљена 1864. године на темељима старе, много пута рушене и пљачкане, манастирске цркве. Приликом копања темеља за објекте Станице откривени су остаци старог петничког гробља ("бобије") који су пренесени у данашњу цркву. На месту данашње истраживачке станице постојала је школа, изграђена 1925. год.
Терен села географски припада ваљевском красу који чини низ ниских и средњих планина рашчлањених мрежом долина, котлина и клисура. Оне су претежно састављене од кречњака, па у себи крију бројне пећинске канале, галерије, шупљине и др. Околина села је богата разноврсним биљним и животињским светом. Петница обилује површинским и подземним водама. Кроз село протиче речица Бања, која извире из Петничке пећине, и поток Поцибрава који село дели на два дела - брдски (јужни) и равнији (северни) део. На Поцибрави је 1990. године изграђена заштитна брана намењена заштити од бујица и тако добијено мало језеро површине 2 ha. На обалама језера су птице селице и мочварице већ формирале своја станишта, док су га бројни ваљевски риболовци прогласили за своје омиљено „ловиште“.
Петничка пећина uredi
Петница је, ипак, најпознатија по истоименој пећини која се налази на 300 m од Истраживачке станице. У пећини и њеној непосредној околини пронађена су најстарија сведочанства о животу људи у западној Србији. Истраживање овог археолошког локалитета почело је у прошлом веку када су прва истраживања обавили Јосиф Панчић и Јован Цвијић. Поред археолошке она поседује и велику спелеолошку и палеонтолошку вредност. Пећина се састоји од око 600 m дугих канала и бројних одаја. Подељена је на два дела - Горњу и Доњу пећину. Доња је знатно мања од Горње, али има проходнији улаз. Из ње извире понорница Бања. Горња пећина је, пак, већих димензија и представља сплет одаја и канала. Њена најпространија одаја (тзв. Концертна дворана) има природно осветљење које потиче од два отвора ("вигледи") на таваници. Све ове особине, као и погодни климатски фактори, пружиле су идеалне услове за сигурно склониште људима и живот ретким животињским и биљним врстама. Археолошко-антрополошка истраживања спроведена 1969. године потврдила су да је археолошки локалитет који се налази испред улаза у Петничку пећину, прво комплетно неолитско станиште у Југославији, старо 6000 година. На другом локалитету, у самој пећини, откривено је огњиште, кости пећинског медведа, хијене, срндаћа, али и делови војничке опреме из периода Римљана (укључујући и коцкице за игру), остаци средњовековних збегова локалног становништва и др. Најчешће ископине испред пећине су бројна оружја и остаци керамичких посуда којима су се служили неолитски људи. И поред великог броја артефаката, ово налазиште још увек није потпуно истражено и стални је предмет инетересовања програма археологије у Истраживачкој станици, али и стручњака из свих крајева Југославије и иностранства. На месту Бела стена, на око 5 km од Петнице су откривени уљни шкриљци и богато налазиште фосилних биљних и животињских остатака из ранијих геолошких епоха. Недавно је, захваљујући стручњацима ИС Петница и уз помоћ румунских палеонтолога, један од фосила идентификован као до сада непозната и нова врста пеликана - српски пеликан (Pellicanus serbica). Занимљиво је да је географ Јован Цвијић још двадесетих година прошлог века предлагао да Универзитет у Београду направи центар за теренску праксу својих студената управо у Петници, образлажући то изванредним природним и историјским окружењем на малом простору и добром саобраћајном позицијом. Цвијић је сматрао да је околина Петничке пећине идеална за оснивање установе при тадашњој Високој школи у којој би се млади окупљали и бавили науком.
-
Petnička pećina -
Petnička pećina -
Petnička pećina -
Petnička pećina -
Petnička pećina -
Petnička pećina -
Petnička pećina
Демографија uredi
У насељу Петница живи 471 пунолетни становник, а просечна старост становништва износи 37,8 година (37,6 код мушкараца и 38,0 код жена). У насељу има 192 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 3,20.
Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пораст у броју становника.
|
| |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Етнички састав према попису из 2002.[2] | ||||
|---|---|---|---|---|
| Срби | 610 | 99,34% | ||
| Хрвати | 1 | 0,16% | ||
| Немци | 1 | 0,16% | ||
| непознато | 2 | 0,32% | ||
| м | ж | |||
| ? | 0 | 1 | ||
| 80+ | 5 | 5 | ||
| 75-79 | 5 | 11 | ||
| 70-74 | 15 | 20 | ||
| 65-69 | 14 | 11 | ||
| 60-64 | 15 | 10 | ||
| 55-59 | 13 | 15 | ||
| 50-54 | 20 | 19 | ||
| 45-49 | 35 | 22 | ||
| 40-44 | 27 | 30 | ||
| 35-39 | 25 | 24 | ||
| 30-34 | 16 | 15 | ||
| 25-29 | 15 | 22 | ||
| 20-24 | 22 | 19 | ||
| 15-19 | 31 | 19 | ||
| 10-14 | 21 | 26 | ||
| 5-9 | 16 | 17 | ||
| 0-4 | 16 | 17 | ||
| просек | 37.6 | 38.0 | ||
|
|
| Пол | Укупно | Неожењен/ Неудата |
Ожењен/ Удата |
Удовац/ Удовица |
Разведен/ Разведена |
Непознато |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 258 | 77 | 164 | 12 | 5 | - |
| Женски | 243 | 42 | 164 | 32 | 4 | 1 |
| Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија | Производња и снабдевање... | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 121 | 16 | - | 1 | 30 | 2 | 17 | 9 | 1 | 7 |
| Женски | 76 | 19 | - | - | 14 | 1 | 1 | 8 | 3 | 1 |
| Оба | 197 | 35 | - | 1 | 44 | 3 | 18 | 17 | 4 | 8 |
| Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
| Мушки | - | 2 | 3 | 3 | 2 | 6 | - | - | 22 | |
| Женски | 3 | 6 | 2 | 3 | 7 | 1 | - | - | 7 | |
| Оба | 3 | 8 | 5 | 6 | 9 | 7 | - | - | 29 |
Види још uredi
Референце uredi
- ↑ Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7
- ↑ Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
- ↑ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9
