Дупљаја
Дупљаја мађ. Temesváralja је насеље у општини Бела Црква у Јужнобанатском округу. Према попису из 2011. било је 738 становника
Дупљаја | |
---|---|
Основни подаци | |
Држава | Србија |
Покрајина | Војводина |
Управни округ | Јужнобанатски |
Општина | Бела Црква |
Становништво | |
Становништво (2011) | 738 |
Густина становништва | 33 ст/km² |
Положај | |
Координате | 44°55′22″N 21°16′23″E / 44.922666°N 21.273166°E |
Временска зона | средњоевропска: UTC+1 |
Надморска висина | 76 m |
Површина | 25,8 km² |
Остали подаци | |
Поштански број | 26328 |
Позивни број | 013 |
Регистарска ознака | VŠ |
Координате: 44° 55′ 22" СГШ, 21° 16′ 23" ИГД
Географија uredi
Положај насеља uredi
Има добар географски положај, а изграђена на контакту Малог песка и долине Караша, северозападно од Беле Цркве. Село представља раскрсницу између Банатске пешчаре, Малог песка и долине Караша, што је нарочито било значајно у прошлости.
Историја uredi
Сврстава се у стара војвођанска насеља. Околина Дупљаје представља значајан археолошки локалитет. На месту данашњег насеља постојало је праисторијско насеље, које су Римљани проширили и изградили за своје потребе.
Становништво се претежно бави пољопривредом. Дупљаја је била земљорадничко насеље, што је последица повољног педолошког покривача.
У 15. веку – Dupócz
1713. – Дупљаја
1894 – Temes – Váralja
1922 – Дупљаја
Крај Дуољаје, на обали Караша, налази се опкопи, земљани радови из преисторијског времена, према својим потребама.
Од 1421. до 1427. године Dupolch (изг.Dupócz) је у поседу олигарха Јована де Јанка и у Крашовском комитату. 1690 – 1700. године појављује се поново Дупљаја, а 1713. имала је 20 домова.
Дупљаја је 1716 г. ушла у састав Новопаланачког диштрикта, а 1717. било је у њој 30 домова. Ово насеље није развијало нормално, што се даје закључити по броју кућа 1749. године, када је у њему било 28 кућа.
Године 1752. дошли су нови насељеници Срби. 1782. пописано је 429 православних становника. Преселили су се 1783. овамо становници села Омора и населили оморачки сокак. Од старих црквених звона друго је било из Омора. Црква је из друге половине XVIII века, а матичне књиге се воде од 1778. године.[1]
Године 1802. пописано је 786 становника, а 1854. само 737. 1873. године Допљаја је ушла у састав Крашовског, а 1876г. у састав Тамишког комитата.
У првој половини XIX века, када је народ био у непрекидном покрету, број становништва је у сталном опадању, док се у другој половини показује бројни пораст становништва: 1869. године 756.становника; 1880 – 867; 1890–1049; 1900–1153; 1910–1242.
Године 1906. сазидана је општинска кућа и зграда за општинског бележника. 8. новембра 1918. заузела је српска војска Дупљају, која је 1919. ушла у састав Торонталскотамишке жупаније.
На дан 31. јануара 1921. године пописано је 1190 душа, од који је било: Срба–1149; Румуна – 14; Немаца – 10; Мађара -2. 20. новембра 1927. извршен је избор новог општинског представништва. Сеоски атар 1927. године обухвата 4230 ланаца од којих је 187 ланаца оранице и 830 ланаца пашњака општинска имовина.[2]
Демографија uredi
У насељу Дупљаја живи 669 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 38,8 година (38,4 код мушкараца и 39,1 код жена). У насељу има 262 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 3,24.
Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).
|
|
Етнички састав према попису из 2002.[4] | ||||
---|---|---|---|---|
Срби | 775 | 90,74% | ||
Румуни | 24 | 2,81% | ||
Роми | 7 | 0,81% | ||
Мађари | 6 | 0,70% | ||
Чеси | 3 | 0,35% | ||
Хрвати | 3 | 0,35% | ||
Југословени | 2 | 0,23% | ||
Немци | 1 | 0,11% | ||
Македонци | 1 | 0,11% | ||
непознато | 6 | 0,70% |
м | ж | |||
? | 7 | 8 | ||
80+ | 4 | 9 | ||
75-79 | 15 | 12 | ||
70-74 | 14 | 27 | ||
65-69 | 25 | 27 | ||
60-64 | 26 | 33 | ||
55-59 | 15 | 21 | ||
50-54 | 38 | 28 | ||
45-49 | 38 | 40 | ||
40-44 | 22 | 23 | ||
35-39 | 20 | 20 | ||
30-34 | 29 | 23 | ||
25-29 | 27 | 28 | ||
20-24 | 38 | 28 | ||
15-19 | 25 | 26 | ||
10-14 | 13 | 16 | ||
5-9 | 24 | 27 | ||
0-4 | 32 | 46 | ||
просек | 38.4 | 39.1 |
|
|
Пол | Укупно | Неожењен/ Неудата |
Ожењен/ Удата |
Удовац/ Удовица |
Разведен/ Разведена |
Непознато |
---|---|---|---|---|---|---|
Мушки | 343 | 71 | 244 | 15 | 13 | - |
Женски | 353 | 40 | 240 | 63 | 8 | 2 |
Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија | Производња и снабдевање... | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
Мушки | 225 | 159 | - | 1 | 19 | - | 14 | 4 | - | 7 |
Женски | 99 | 81 | - | - | - | - | - | 3 | 1 | - |
Оба | 324 | 240 | - | 1 | 19 | - | 14 | 7 | 1 | 7 |
Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
Мушки | - | 2 | 2 | 3 | 1 | 1 | - | - | 12 | |
Женски | 2 | - | 1 | 2 | 6 | 1 | - | - | 2 | |
Оба | 2 | 2 | 3 | 5 | 7 | 2 | - | - | 14 |
Референце uredi
- ↑ Летопис Период 1812 – 2009. Дупљаји у Делиблатској Пешчари Написао Марина:(Беч 2009) Саставио од Писаних трагова, Летописа, по предању о селу Дупљаји настанак села ко су били Досењеници чиме се бавили мештани.
- ↑ Милекерови летописи јужнобанатских општина ISBN 86-85075-04-1
- ↑ Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7
- ↑ Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
- ↑ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9
Литература uredi
- Коришћена Литература:
- Извор Монографија Подунавске области 1812-1927 саставио др, Владимир Марган бив. Председник Обласног одбора Комесар Обласне Самоуправе, објављено 1927„Напредак Панчево,,
- Територија Подунавске Области написао др. Владимир Марган Председник Обл. Одбора Смедереву 1928.
- Историјиски преглад Подунавске Области Банатски део написао: Феликс Милекер библиотекар и кустос градске библиотеке и музеја у Вршцу 1928.
- Милекерови летописи јужнобанатских општина ISBN 86-85075-04-1
- Летописа Период 1812–2009. Дупљаја у Делиблатској Пешчари Написао Марина:(Беч 2009) Саставио од Писаних трагова, Летописа, по предању о селу Дупљаје настанак села ко су били Досењеници чиме се бавили мештани.
- Ма какве му биле мане и недостаци, недоречености, али је суштина и језгро овог рада је остало и остаће нетакнут. Неки делови имаће само свој историјски значај, али сви остали задржаче и сачуваће у пуној мери своју научну вредност. Једно се ипак не може оспорити, да смо бар ударили темељ, да смо показали правац и обележили пут на коме се ваља кретати ако желимо успешан рад на пољу наше историје. Па ако и нисмо постигли више, него само толико да смо дали подстрек другима, од нас вичнимјима, мудријима, који ће овај и овакав посао боље и савршеније обавити него ми тада смо већ тиме учинили доста „М. Марина“