Živa(I) jodid

Živa(I) jodid
	Živa(I) jodid
Drugi nazivi	Živin(I) jodid
Identifikacija
CAS registarski broj	15385-57-6
PubChem	27243
ChemSpider	21160367
EINECS broj	239-409-6
UN broj	1638
Jmol-3D slike	Slika 1
SMILES
	[I]1=[Hg]2[I]=[Hg]12
InChI
	InChI=1S/2Hg.2I ; Kod: PRZLIHOGWOTIQA-UHFFFAOYSA-N
Svojstva
Molekulska formula	Hg2I2
Molarna masa	654,99 g mol−1
Agregatno stanje	tamno žut
Miris	bezmirisan
Gustina	7,7 g Lm−1
Opasnost
EU-klasifikacija	T+ N
EU-indeks	080-002-00-6
R-oznake	R26/27/28, R33, R50/53
S-oznake	(S1/2), S13, S28, S45
Srodna jedinjenja
Drugi anjoni	Živa(I) fluorid; Živa(I) bromid; Živa(I) hlorid
	(šta je ovo?) (verifikuj) ; Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje (25 °C, 100 kPa) materijala
	Infobox references

Živa(I) jodid je neorganski metalni jodid koji se zabeležava formulom Hg₂I₂. Dobija se direktnim mešanjem joda i žive. Lako se može raspasti na živu i živa(II) jodid.

Sinteza uredi

Živa(I) jodid se može pripremiti putem direktnog kombinovanja žive i joda:

2 Hg + I₂ → Hg₂I₂

Struktura uredi

Poput drugih Hg(I) jedinjenja koja sadrže linearne X-Hg-Hg-X jedinice, Hg₂I₂ sadrži IHg₂I jedinice sa dužinom Hg-Hg veze od 272 pm (Hg-Hg u metalima je 300 pm) i dužinom Hg-I veze od 268 pm.^[4] Sveukupna koordinacija svakog atoma Hg je oktaedralna, jer pored dva najbliža suseda, četiri druga atoma joda su na udaljenosti od 351 pm.^[4] Ovo jedinjenje se često formuliše kao Hg₂²⁺ 2I⁻.^[5]

Reference uredi

↑ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today 15 (23-24): 1052-7. DOI:10.1016/j.drudis.2010.10.003. PMID 20970519. edit
↑ Evan E. Bolton, Yanli Wang, Paul A. Thiessen, Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry 4: 217-241. DOI:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.
↑ Hettne KM, Williams AJ, van Mulligen EM, Kleinjans J, Tkachenko V, Kors JA. (2010). „Automatic vs. manual curation of a multi-source chemical dictionary: the impact on text mining”. J Cheminform 2 (1): 3. DOI:10.1186/1758-2946-2-3. PMID 20331846. edit
↑ ^4,0 ^4,1 Wells A.F. (1984) Structural Inorganic Chemistry 5th edition Oxford Science Publications ISBN 0-19-855370-6
↑ Cotton F. Albert, Wilkinson Geoffrey, Murillo Carlos A, Bochmann, Manfred (1999). Advanced Inorganic Chemistry (6th izd.). New York: Wiley-Interscience. ISBN 0-471-19957-5.

Literatura uredi

Spoljašnje veze uredi

Portal Hemija

[1] Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today 15 (23-24): 1052-7. DOI:10.1016/j.drudis.2010.10.003. PMID 20970519. edit

[2] Evan E. Bolton, Yanli Wang, Paul A. Thiessen, Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry 4: 217-241. DOI:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.

[3] Hettne KM, Williams AJ, van Mulligen EM, Kleinjans J, Tkachenko V, Kors JA. (2010). „Automatic vs. manual curation of a multi-source chemical dictionary: the impact on text mining”. J Cheminform 2 (1): 3. DOI:10.1186/1758-2946-2-3. PMID 20331846. edit

[Wells-4] 4,0 ^4,1 Wells A.F. (1984) Structural Inorganic Chemistry 5th edition Oxford Science Publications ISBN 0-19-855370-6

[Cotton-5] Cotton F. Albert, Wilkinson Geoffrey, Murillo Carlos A, Bochmann, Manfred (1999). Advanced Inorganic Chemistry (6th izd.). New York: Wiley-Interscience. ISBN 0-471-19957-5.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]